Kako napraviti pivo – Pravljenje piva iz Kuhinje

Kako se pravi pivo – Slad

Pošto smo vam pričali o najskupljim, najprovokativnijim ili najčudnijim pivima sada je red došao na malo edukacije. Većina pivopija zna da se pivo dobija „mešanjem“ slada, vode, hmelja i kvasca, što naravno nije pogrešno, ali sam proces je znatno složeniji.

Osnovu svakog piva čine žitarice. U Evropi najzastupljeniji su ječam i pšenica, dok se u Americi, Aziji i Africi koriste i kukuruz (koristi se i kod nas, samo prikriveno), pirinač, raž, ovas i šećerna trska. Mi ćemo se zadržati na ječmu pošto je ta žitarica najzastupljenija. Nakon što se termički obradi, ječam se tokom 48 sati namoči u vodu kako bi započeo proces klijanja koji oslobađa šećere u zrnu. Tokom narednih nedelju dana ječam klija da bi se nakon tog perioda taj proces veštački zaustavio sušenjem ili kako neki vole da kažu prženjem. Temperatura na kojoj se ječam suši je veoma bitna jer npr. za tamna piva temperatura prelazi 100 stepeni celzijusa, dok je za svetle lagere oko 80.

Manje pivare uglavno kupuju već tako pripremljen slad, dok veće imaju svoja postrojenja za klijanje, i sušenje. Kada pripremljeni slad stigne u pivaru, on se melje (izgleda kao brašno) a zatim ubacuje u kotao – komovnjak (eng. mash tun) gde se započinje sa procesom kuvanja. Pored slada, ovde u proces pripreme piva, ulazi i voda koja čini najveći deo svakog piva (najčešće, kotao sadrži dve trećine vode, dok jednu trećinu čini slad).

Sam proces zakomljavanja piva vrši se na tri načina (prepumpavanjem slada u druge kotlove na različitim temperaturama) i zavisi od same pivare. Ceo proces kuvanja traje nekih sat vremena kada je sladovina pustila svoje šećere. Čvrsta masa se odvaja (kroz Lauter tun – vidi sliku dole) od novodobijenog slatkog slada (eng. wort) koji se zatim prebacuje u kazan gde će se proces nastaviti dodavanjem hmelja.

kako se pravi pivo

Pravljenje piva iz svoje kuhinje

Verujemo da nema pivopije, koji barem jednom nije rekao sebi (nakon popijenog srpskog lagera): „More… ja bih ovo bolje napravio!“. E, pa dragi naši, došao je trenutak kada ovo možete da ostvarite u udobnosti svoje kuhinje ili dvorišta. Pivski entuzijasti su se do sada dovijali na najrazličitije načine; slad nekada iz Hrvatske, nekada iz Bečeja, hmelj iz Slovenije ili Engleske… Zahvaljujući „Majstoru za pivo“, sada je dovoljno skoknuti do Vračara, odabrati sirovine i otići kući pevajući (smišljajući recept za originalni Čuburski ejl).

Osim osnovnih sirovina, kao što su nesamleveni ječmeni slad, palete hmelja, različiti kvasci, „Majstor za pivo“ u ponudi ima i takozvane „starter“ komplete, za sve koji žele da uđu u svet pivarstva uz malo muke i novaca. Jedan ovakav set, koji dolazi u povećoj konzervi i „daje“ 23 litre piva, je u stvari koncentrat slada i hmelja. Na oko deluje kao gusti lepljivi čaj, koji uz dodavanje kvasca i dekstroze za par nedelja postaje pravo pivo.

Za naš prvi susret sa „Majstorovim“ starter setovima, odlučili smo se za IPA, a u ponudi su i pilsner, manastirsko, porter… Da biste uspešno skuvali svoje prvo pivo, osim pomenutog seta, potreban vam je odgovarajući pribor (koji se može nabaviti kod „Majstora“). Naša preporuka je Starter plus komplet pribor koji sadrži pivski fermentator (plastična kanta) sa vrenjačom i slavinom, sredstvo za dezinfikaciju, menzuru i aerometar za merenje gustine i ostale neophodne sitnice. Takođe, neophodan sastojak je i dekstroza (takozvani grožđani šećer), koga sigurno poznaju naši fanovi bilderi.

Kada se kompletno opremite, sledi veoma važan korak pre samog kuvanja. Pribor, koji dolazi u dodir sa sirovinama, mora se savršeno dezinfikovati kako bi se izbegle potencijalne nečistoće u pivu, koje ga mogu pokvariti (a vama upropastiti čist par gaća). Kada operete posuđe i probor praškastim sredstvom i toplom vodom – kreće kuvanje!

Kuvanje

Nakon što ste opremu nabavili i dezinfikovali, sledi zanimljiviji deo. U šerpu koja sadrži oko tri litra vrele vode, sipa se kompletan pivski set iz konzerve i dodaje tačno jedan kilogram dekstroze. Vruću sladovinu, zatim, presipate u fementator u koji onda dodajete još 20-ak litara vode, kako biste dostigli nivo od 23 litre. Mi smo koristili kupovnu vodu (neka tri i po balona jeftine Premia vode), a može se koristiti i česmovača, s tim da je obavezno pre upotrebe prokuvate i ohladite! Sladovinu, zatim, treba da dobro promešate i, kada se temperatura spusti na nekih 20 stepeni, dodajte kvasac koji dolazi uz set.

Plastičnu vrenjaču treba montirati na poklopac fermentatora i u nju dosuti malo vode do naznačene crte. Vrenjača je, u stvari pokazatelj da li je započet, odnosno gotov proces fermentacije. Ona ispušta ugljen dioksid, koji se stvara u pomenutom procesu, a isto tako štiti da nečistoće ne dođu u dodir sa pivom. Fermentator treba čuvati na sobnoj temperaturi od 18 do 24 stepeni.

Sada dolazi proces čekanja da se fermentacija završi. On traje, u proseku, nekih sedam dana. To ćete najbolje videti uz pomoć vrenjače, jer kada mehurići prestanu da izlaze znači da je proces uspešno okončan. Takođe, potvrdu možete dobiti uz pomoć aerometra koji meri gustinu. U menzuru je potrebno sipati neke dve trećine mladog piva iz fermentatora, a ako je nivo na aerometru između 1.004 do 1.006 – proces fermentacije je sigurno završen. Preporuka je da sačekate barem još jedan dan, pre nego što krenete sa flaširanjem piva.

Flaširanje

Ukoliko niste poludeli od čekanja, da se fermentacija završi, i prosuli sve u Dunav, možete konačno da krenete u proces flaširanja. U dobro dezinfikovane i oprane flaše točite pivo, iz fermentatora, putem slavine i dodajete po flaši tri grama dekstroze (ukoliko koristite flaše od pola litre). Flaše zaptivate čepovima („Majstor“ će vam i to obezbediti) i čekate da prođe druga fermentacija. Flaše moraju da odstoje barem dve nedelje na temperaturi od oko 20-22 stepena, obavezno na tamnom mestu bez direktne svetlosti. Nakon tog vremena, flaše idu u frižider da odleže još nedelju dana. Iako izgleda kao da je proces pravljena piva mnogo čekanja, to je zaista tako. Ako nemate strpljenja, batalite pivo i pikajte FIFU sa ortacima (PES je samo za strpljive pivare!).

Naš „Gde na pivo IPA“ bio je spreman za nešto više od mesec dana. Kada prvi put probate svojeručno izvajano pivo, shvatićete koliko je vredelo čekati. Naš IPA možda nije imao punoću jednog BrewDog Punka ali da je valjalo – valjalo je! Naravno, osim toga što će vas ortaci voleti beskonačno, konačno ćete moći da kažete kevi da ste nešto uspešno uradili u životu.

Sad dolazimo do dela o isplativosti ovog poduhvata. Inicijalno ulaganje će biti najviše, jer se mora kupiti pribor. Starter plus komplet pribora staje 4.250 dinara, kilogram dekstroze 170 dinara, dok je IPA starter set 1.995 dinara. Još imamo i izdatak za kupovinu vode (ako se odlučite za tu varijantu), koji je oko 350 dinara. Naravno, tu su i flaše, odnosno čak 46 njih od pola litre. Za to je najbolje raspitati se u lokalnom kafiću ili koristiti buriće (kegove) umesto njih. U ovoj računici, ako izuzmemo flaše, cena pola litre domaćeg piva bi bila oko 150 dinara. Ipak, u sledećoj turi nećete imati ulaganja u pribor i flaše, tako da će vas te iste pola litre koštati tek nešto više od 50 dinara! Da li se isplati – itekako!

Ukratko, šta nam je doneo „Majstor za pivo“? Ako imate kuhinju, završenu osnovnu školu i snagu da podignete fermentator od 20 i kusur kila, vi možete da napravite pivo na svojoj gajbi, dok usput gledate Mojesa, kako se siromah muči četiri vikenda za redom (taman dok vam se ne završe obe fermentacije).